Ветеринарске вести: Напредак у истраживању птичјег грипа

Вести 01

Прво откривање подтипа H4N6 вируса птичјег грипа код дивљих патака (Anas platyrhynchos) у Израелу

Авишај Лублин, Ники Ти, Ирина Шкода, Луба Симанов, Ђила Кахила Бар-Гал, Јигал Фарнуши, Рони Кинг, Вејн М Гец, Полин Л. Камат, Раури ЦК Боуви, Ран Натан

ПМИД：35687561；ДОИ：10.1111/тбед.14610

Вирус птичјег грипа (AIV) представља озбиљну претњу по здравље животиња и људи широм света. Пошто дивље водоплавне птице преносе AIV широм света, истраживање преваленције AIV у дивљим популацијама је кључно за разумевање преноса патогена и предвиђање епидемија болести код домаћих животиња и људи. У овој студији, H4N6 подтип AIV је први пут изолован из узорака фецеса дивљих зелених патака (Anas platyrhynchos) у Израелу. Филогенетски резултати гена HA и NA указују на то да је овај сој уско повезан са европским и азијским изолатима. Пошто се Израел налази дуж миграторне руте средњег Арктика и Африке, претпоставља се да је сој вероватно унета птицама селицама. Филогенетска анализа унутрашњих гена изолата (PB1, PB2, PA, NP, M и NS) открила је висок степен филогенетске повезаности са другим подтиповима AIV, што указује на то да се претходни догађај рекомбинације догодио код овог изолата. Овај H4N6 подтип вируса акутног грипа има високу стопу рекомбинације, може инфицирати здраве свиње и везати се за људске рецепторе, а у будућности може изазвати и зоонотске болести.

Вести 02

Преглед птичјег грипа у ЕУ, март-јун 2022.

Европска агенција за безбедност хране, Европски центар за превенцију и контролу болести, Референтна лабораторија Европске уније за птичји грип

ПМИД：35949938；ПМЦИД：ПМЦ9356771；ДОИ：10.2903/j.efsa.2022.7415

У периоду 2021-2022, високопатогени птичји грип (HPAI) био је најозбиљнија епидемија у Европи, са 2.398 епидемија код птица у 36 европских земаља, што је резултирало убијањем 46 милиона птица. Између 16. марта и 10. јуна 2022. године, у укупно 28 земаља ЕУ/ЕЕА и Великој Британији изоловано је 1.182 соја високопатогеног вируса птичјег грипа (HPAIV) код живине (750 случајева), дивљих животиња (410 случајева) и птица у заточеништву (22 случаја). Током периода који се разматра, 86% епидемија код живине било је последица преноса HPAIV, при чему је Француска чинила 68% укупних епидемија код живине, Мађарска 24%, а остале погођене земље мање од 2%. Немачка је имала највећи број епидемија код дивљих птица (158 случајева), затим Холандија (98 случајева) и Велика Британија (48 случајева).

Резултати генетских анализа указују на то да HPAIV који је тренутно ендемски у Европи углавном припада спектру 2.3.4 b. Од последњег извештаја, у Кини су пријављене четири инфекције људима H5N6, две H9N2 и две H3N8, а у САД је пријављена једна инфекција људима H5N1. Ризик од инфекције је процењен као низак за општу популацију и низак до умерен за професионално изложене популације у ЕУ/ЕЕА.

 Вести 03

Мутације на остацима 127, 183 и 212 на HA гену утичу

Антигеност, репликација и патогеност вируса птичјег грипа H9N2

Менглу Фан，Бинг Лианг，Ионгзхен Зхао，Иапинг Зханг，Кингзхенг Лиу，Миао Тиан，Иикинг Зхенг，Хуизхи Ксиа，Иасуо Сузуки，Хуалан Цхен，Јихуи Пинг

ПМИД：34724348；ДОИ：10.1111/тбед.14363

Подтип H9N2 вируса птичјег грипа (AIV) један је од главних подтипова који утичу на здравље живинарске индустрије. У овој студији, два соја H9N2 подтипа AIV са сличном генетском позадином, али различитом антигеношћу, названа A/chicken/Jiangsu/75/2018 (JS/75) и A/chicken/Jiangsu/76/2018 (JS/76), изолована су са живинарске фарме. Анализа секвенце је показала да се JS/75 и JS/76 разликују у три аминокиселинска остатка (127, 183 и 212) хемаглутинина (HA). Да би се истражиле разлике у биолошким својствима између JS/75 и JS/76, генерисано је шест рекомбинантних вируса коришћењем реверзног генетског приступа са A/Puerto Rico/8/1934 (PR8) као главним ланцем. Подаци из тестова напада пилића и HI тестова показали су да је r-76/PR8 показао најизраженије антигенско бекство због мутација аминокиселина на позицијама 127 и 183 у HA гену. Даља истраживања потврдила су да се гликозилација на месту 127N догодила код JS/76 и његових мутаната. Тестови везивања за рецепторе показали су да се сви рекомбинантни вируси, осим мутанта са недостатком гликозилације 127N, лако везују за хуманоидне рецепторе. Кинетика раста и тестови напада на мишеве показали су да се 127N-гликозиловани вирус мање реплицирао у ћелијама A549 и био мање патоген код мишева у поређењу са вирусом дивљег типа. Дакле, гликозилација и мутације аминокиселина у HA гену одговорне су за разлике у антигености и патогености 2 H9N2 соја.

Извор: Кинески центар за здравље животиња и епидемиологију