Ветеринарске вести: Напредак у истраживању птичјег грипа

Вести 01

Прво откривање подтипа Х4Н6 вируса птичјег грипа код патака патака (Анас платирхинцхос) у Израелу

Ависхаи Лублин, Ники Тхие, Ирина Схкода, Луба Симанов, Гила Кахила Бар-Гал, Иигал Фарноусхи, Рони Кинг, Ваине М Гетз, Паулине Л Каматх, Раури ЦК Бовие, Ран Натхан

ПМИД：35687561；ДОИ：10.1111/тбед.14610

Вирус птичјег грипа (АИВ) представља озбиљну претњу по здравље животиња и људи широм света. Како дивље водене птице преносе АИВ широм света, истраживање преваленције АИВ-а у дивљим популацијама је кључно за разумевање преноса патогена и предвиђање избијања болести код домаћих животиња и људи. У овој студији, Х4Н6 подтип АИВ је по први пут изолован из фекалних узорака дивљих зелених патака (Анас платирхинцхос) у Израелу. Филогенетски резултати ХА и НА гена сугеришу да је овај сој блиско повезан са европским и азијским изолатима. Како се Израел налази дуж средње арктичко-афричке миграторне руте, претпоставља се да су сој вероватно унеле птице селице. Филогенетска анализа унутрашњих гена изолата (ПБ1, ПБ2, ПА, НП, М и НС) открила је висок степен филогенетске сродности са другим подтиповима АИВ, што сугерише да се у овом изолату догодио претходни догађај рекомбинације. Овај Х4Н6 подтип АИВ-а има високу стопу рекомбинације, може инфицирати здраве свиње и везати људске рецепторе и може изазвати зоонотску болест у будућности.

Вести 02

Преглед птичјег грипа у ЕУ, март-јун 2022

Европска агенција за безбедност хране, Европски центар за превенцију и контролу болести, Референтна лабораторија Европске уније за птичји грип

ПМИД：35949938；ПМЦИД:ПМЦ9356771；ДОИ:10.2903/ј.ефса.2022.7415

У периоду 2021-2022, високопатогена птичја инфлуенца (ХПАИ) била је најозбиљнија епидемија у Европи, са 2.398 епидемија птица у 36 европских земаља, што је резултирало са 46 милиона убијених птица. између 16. марта и 10. јуна 2022., укупно 28 земаља ЕУ/ЕЕА и УК 1 182 соја високо патогеног вируса птичјег грипа (ХПАИВ) изоловано је из живине (750 случајева), дивљих животиња (410 случајева) и птица у заточеништву (22 случајевима). Током посматраног периода, 86% епидемија живине било је узроковано ХПАИВ преносом, при чему је Француска чинила 68% укупних епидемија живине, Мађарска 24%, а остале погођене земље мање од 2% свака. Немачка је имала највећи број епидемија код дивљих птица (158 случајева), а следе Холандија (98 случајева) и Велика Британија (48 случајева).

Резултати генетских анализа сугеришу да ХПАИВ тренутно ендемски у Европи углавном припада спектру 2.3.4 б. Од последњег извештаја, четири инфекције код људи Х5Н6, две Х9Н2 и две Х3Н8 пријављене су у Кини и једна инфекција код људи Х5Н1 је пријављена у САД. Ризик од инфекције је оцењен као низак за општу популацију и низак до умерен за професионално изложене популације у ЕУ/ЕЕА.

 Вести 03

Мутације на остацима 127, 183 и 212 на ХА гену утичу

Антигеност, репликација и патогеност вируса птичјег грипа Х9Н2

Менглу Фан,Бинг Лианг,Ионгзхен Зхао,Иапинг Зханг,Кингзхенг Лиу,Миао Тиан,Иикинг Зхенг,Хуизхи Ксиа,Иасуо Сузуки,Хуалан Цхен,Јихуи Пинг

ПМИД：34724348；ДОИ：10.1111/тбед.14363

Х9Н2 подтип вируса птичјег грипа (АИВ) је један од главних подтипова који утичу на здравље живинарске индустрије. У овој студији, два соја подтипа Х9Н2 АИВ са сличном генетском позадином, али различитом антигеношћу, под називом А/цхицкен/Јиангсу/75/2018 (ЈС/75) и А/цхицкен/Јиангсу/76/2018 (ЈС/76), су била изолован са живинарске фарме. Анализа секвенце је показала да се ЈС/75 и ЈС/76 разликују у три аминокиселинска остатка (127, 183 и 212) хемаглутинина (ХА). Да би се истражиле разлике у биолошким својствима између ЈС/75 и ЈС/76, генерисано је шест рекомбинантних вируса коришћењем обрнутог генетског приступа са А/Пуерто Рицо/8/1934 (ПР8) као главним ланцем. Подаци из тестова напада пилића и ХИ тестова показали су да је р-76/ПР8 показао најизраженији антигенски бекство услед мутација аминокиселина на позицијама 127 и 183 у ХА гену. Даља истраживања су потврдила да се гликозилација на месту 127Н догодила у ЈС/76 и његовим мутантима. Тестови везивања рецептора су показали да се сви рекомбинантни вируси, осим мутанта са недостатком гликозилације 127Н, лако везују за хуманоидне рецепторе. Кинетика раста и тестови напада мишева показали су да се 127Н-гликозиловани вирус мање реплицира у А549 ћелијама и да је мање патоген код мишева у поређењу са вирусом дивљег типа. Дакле, гликозилација и мутације аминокиселина у ХА гену су одговорне за разлике у антигености и патогености 2 соја Х9Н2.

Извор: Кинески центар за здравље и епидемиологију животиња